U dva dana, 17 i 18 februara, imao sam zadovoljstvo da učestvujem u dva pohoda. Oba na konjima. Prvog dana tura je bila duža i podrazumavala je distancu od Manastirskih stamova do Mitrovca i nazad. Sa pet konja, po relativno hladnom i snežnom danu prošli smo preko Gredica, Jarevca, Račanske Šljivovice, Krivog javora, Lokvica, na Mitrovac. Prema nekoj proceni, računajući i povratak, pređeno je preko 30 km. Ako se pri tome doda da je najmlađi član bila Miljana Mitrović, koja ima samo 15 godina, onda se može reći da je to bio sjajan poduhvat. Ne mogu vam opisati kako je bilo prolaziti konjima po livadama i šumama Tare, kako prelaziti potoke, i spuštati se niz šumske vlake. Gde god su nas videli izazivali smo interesovanje. Cilj je bio da stignemo pre 14 časova kako bi pozdravili otvaranje zimskog ski festivala na Mitrovcu. Pošto je početak otvaranja kasnio, pojavili smo se ispred mesta za otvaranje, bili malo sa decom i snimateljima RTS-a i krenuli nazad.

Usled zauzetosti, dva konja su prevezena na Kaluđerske bare, a ostala tri su krenula u povratak i uspešno ostvarili cilj. Svima iskrene čestitke.

18 februara, nedelja, bilo je već lakše. I nama i konjima. Po sunčanom vremenu, tražili smo načina da se sa Stanova spustimo do Ilijaševića. Našli smo uz konsultacije neku stazu, i u kombinaciji malo peške, a više na konjima, preko Ilijaševića, Kapije, Kurte, vratili se do štale. Tura nije bila naivna. Bila je kraća od jučerašnje, ali zahtevnija.

Ovo bi mogao da bude model organizovanja narednih tura. Svaka od njih može postati svojevrsna atrakcija za posetioce parka. Obići park peške, autom. to je tako uobičajeno. Ali obići ga na konjima, e to je već nešto novo.

Srećno jahanje.