13.08.2006

Ova pešačka tura je bila različita od svih preostalih. Trajala je od 8:30 pa do 15:30. U stvari, ona je bila kombinacija pešačenja po uređenim stazama, kao što je to deo Jarevca, prolazaka kroz korito Jarevačkog potoka, pešačenja po sveže obnovljenim šumskim vlakama gde je bilo dosta zemlje, spuštanja niz stene od manastirskih stanova, pa opet prolazak kroz uređenu stazu od Lađevca do manastira, i na kraju asfaltom do Bajine Bašte.

Vreme je bilo idealno za planinarenje. Ispratilo nas je sunce, pa se naoblačilo, pa počela i kiša da pada kada smo bili u Lađevcu. Posle je prestala i po toplom, ali oblačnom vremenu, spustili smo se u Baštu.
A imalo se šta videti. U grupi su se pojavila nova lica: što mlađa, što starija. Bilo je malo problema da se sustigne grupa, od strane dve gospođe koje su nam se pridružile. Zastajkivali, pomagali, i na kraju smo uspeli da sve savladamo.
Uz put je bilo i kupina koje su počele da zru, ali i dženarika, šljiva, jabuka, krušaka, ...
Malo se klizalo na ravnom, malo uzbrdo ili nizbrdo. Kada je kiša padala, koristile su se kese, majice, kabanice. Našem snimatelju smo obezbedili kišobran, tako da je on bio obezbeđen.
Imali smo i ljutica, koji su posle određenog vremena prestali da budu ljuti. U Rači, pored manastira, trebalo je da bude i jagnjetine. Ali veseli račani, sa Blagojicom na čelu, nisu odustajali dok sve nisu počistili sa stola, tako da je samo malo račansko bilo na raspolaganju.
Ono što smo mogli da primetimo da je i pored relativno lošeg vremena, ljudi na Lađevcu i uz put bilo. Na parkingu ispred manastira je bilo više od desetak automobila. To još potvrđuje da je prostor manastira Rače izuzetna destinacija.
Neke procene su da smo prešli između 15 i 20 km, što nije ni malo loše. Atmosfera je bila sjajna. Za razliku od nekih prethodnih tura, ovaj put nas nije vodio Spasan, pa nismo nigde zalutali. Javio nam se sa mora i verujem da žali što nije bio na Tari.

Do narednog viđenja, najverovatnije u kanjonu Brusnice.