FLORA

Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristički veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao što su: 

monumentalna Pančićeva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremičak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.
Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u većoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama očuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa u kojima se sačuvala tercijarna vegetacija sa fitocenozama prašumskog karaktera veoma bogatog i slošenog sastava.
Na Tari preovladava mešovita šumska zajednica jele, smrče i bukve, uz pojedinačne primerke ili manje grupe drugih četinara kao što je bor i lišćarskih vrsta kao što su javor, jasika, breza i dr.
Zbog bogatstva vrsta kompleks Tare predstavlja pravi živi arhiv biljnog sveta karakterističan za veći deo Balkanskog poluostrva i rezervat genetskog fonda evropskog i planetarnog značaja.
Značaj refugijalnih staništa na Tari čini što se u izrazito mešovitim životnim zajednicama javljaju zajedno mnoge vrste koje na drugim staništima i pod drugim uslovima ne idu

zajedno. U sastavu prizemne flore javlja se 1019 vrsta od kojih je 13 pronadjeno i determinisano u novije vreme.

Jeremičak	Zlatan		Božikovina
Derventanski različak	Kukurek		Pomama
Bela breberina	Hakdučka oputa		Crnjuš
Bradavičnjak		Divizma	Božur