FAUNA

Kao rezultat povoljnih prirodnih uslova, a posebno odgovarajuće klime, u Nacionalnom parku Tara pojavila se i do danas održala po vrstama brojna fauna. Složene mešovite šumske zajednice pružaju veoma različite mikrostanišne uslove. Ovo pogoduje razvoju kvalitetne i vrstama bogate vegetacije što sve zajedno omogućava opstanak i razvoj velikog broja životinjskih vrsta.

U složenim zajednicama, pretežno rezervatima i zaštićenim delovima, fauna Nacionalnog parka je vrlo bogata sa  53 vrste sisara i 153 vrste ptica.
U ne tako davnoj prošlosti čovek je svojim delovanjem, naročito krčenjem šuma i neplanskim sečama, izmenio karakter šumskih zajednica, njihovu strukturu, sastav, klimatske uslove sto je uticalo na smanjenje brojnosti ili čak potpuno iščezavanje pojedinih vrsta divljači.
Baš zbog toga neke vrste su posebno zaštićene kao što su: medved, srna i divokoza. Pored ovih vrsta pod udarom čoveka bile su i određene vrste ptica koje su ili sasvim iščezle ili se održale u malom broju kao reliktna vrsta.
Od lovne divljači naročito su interesantni: zec, lisica, kuna zlatica, kuna belica, divlja mačka, jazavac, divlja svinja i srna.

Objekti posebne zaštite u Nacionalnom parku Tara su medved, divokoza i srna.

Za medveda i divokozu, inače vrlo retke vrste, odgovarajući delovi

Tare imaju značaj pribežišta u kojima su im osigurani zaštita, zaklon, mir, izvori hrane i ostali potrebni uslovi. Njihova autohtona staništa su kanjoni Drine, Brusnice, Dervente i Rače koji su izdvojeni u strogo lovne i prirodne rezervate u kojima zaštita i drugi

optimalni uslovi omogućavaju i medvedu i divokozi da po brojnosti premaše odgovarajuće kapacitete te da predstavljaju rasadnik divljači za ostale delove Tare. Divokoza ne napušta kamenjare kanjona i bliže okoline, medved tu samo zimuje , donosi mlade a zatim kreće po celoj planini pa čak i predelima gde su mu izgledi za preživljavanje znatno smanjeni. Medved na Tari može da dostigne dužinu do 2,4 m visinu do 1,30 m a može da bude težak i preko 250 kg.
Divokoza se zadržava na teško pristupačnim liticama kanjona Drine i na visovima i klisurama neposredno iznad njega, gde nalazi

dovoljno hrane i pitke vode i gde je dobro zaštićena od neprijatelja.

PTICE

Planinski kompleks Tare kao jedan od najčuvenijih šumskih regiona predstavlja pribežiste mnogih retkih vrsta ptica, od kojih su neke potpuno istrebljene u većem delu naše zemlje. I na Tari postoje vrste kao što su:

Suri orao koji je mestimično ili sasvim istrebljen ali ga ovde ima u manjem broju nego ranije. 
Zmijar, gotovo potpuno proređena grabljivica na Tari, ima ga mestimično u najvišim delovima pod šumom.
Sivi soko se u našoj zemlji gnezdi na vrlo malo mesta. Na Tari je takođe proređen.

Pojedini primerci zastupljeni su na Sokolini u kanjonu Rače.
Veliki tetreb koji je praktično potpuno potisnut sa Tare gde je u prošlom veku živeo u velikom broju.
Šumska šljuka nekad na ovim prostorima doletala na Taru na tresetište Crveni potok kod Mitrovca gde je i sada prisutna