Na samo nekoliko meseci pre usvajanja urbanističkih planova na četiri lokacije na Tari:

Kaluđerske Bare, Račanska Šljivovica, Osluša i Sokolina, došlo je do ekspanzije neplanske gradnje.

Napomenuću da NP Tara nema ovlašćenja da ruši bilo kakav sagrađen objekat na Tari. Znači, niti smo tražili, niti to možemo.

Koji su osnovni razlozi zašto je došlo do porasta divlje gradnje?

Ima više raloga zašto je to tako. Jedan od osnovnih je nepostojanje urbanističkih planova. Njih naručuje i usvaja Skupština Opštine. To nije ingerencija Nacionalnog parka. Logično se može postaviti pitanje zašto se čekalo toliko godina. Kada sam došao na mesto direktora NP Tara u junu 2004 god., pomogli smo finansijski da se ti planovi rade. Planovi su po ugovoru trebali da se završe na proleće 2005 godine. Sada smo u 2007 godini. Planovi kasne skoro 2 godine. Nije fer da zbog toga odgovornost sa Opštine i izvođača neko želi da prebaci na Nacionalni park. Koliko je vremena propušteno u 80-tim, 90-tim i posle 2000 godine.

Koji je drugi razlog? Po rečima vlasnika, podstaknuti izjavom neimenovanog lica iz Opštine da će svi objekti koji se budu sagradili do 26 oktobra biti legalizovani, uputili su se u rizičan posao izgradnje vikend objekata.

Niko od vlasnika nije hteo da kaže ime lica koje im je dalo takve informacije, ali je to sigurno neko kome su mogli da veruju da će obećanje biti ispunjeno.

Kada su od Republičke građevinske inspekcije počela da stižu rešenja o prestanku gradnje, tek tada je postalo alarmantno. Neki se ni tada nisu zaustavili.

Tek kada se na RTS-u pojavio prilog o divljoj gradnji tek tada su ljudi shvatili da je ozbiljno, i da onaj koji im je obećavao da će se sve legalizovati, možda nije bio u pravu.

Za vreme od kada je počela intezivna gradnja na Tari u prošloj godini, obavljajući svoje dužnosti nadzornika, posle pravljenja zapisnika o zatečenom stanju, izveštavane su  nadležne inspekcije, niko iz Opštine nije izašao u javnost i otvoreno upozorio graditelje da rade nešto što nije u skladu sa zakonom i da je to rizično.

Na žalost do toga nije došlo i imamo to što imamo. Sada neko drugi treba da vadi kestenje iz vatre.

Šta ima od takve gradnje šira zajednica? Ide li Tara utabanim putem Zlatibora, što se tiče neplanske gradnje, i formiranje grada na planini?

Pre nekoliko dana izvršena je prezentacija Master plana za razvoj turizma na Tari. G-din M.Dragićević je eksplicitno rekao da master plan ima smisla samo ako se sačuva prostor od neplanske gradnje. Inače, ako se nastavi sa uočenom divljom gradnjom, master plan, kao strateški dokument za razvoj turizma na Tari i dolini reke Drine, treba zaboraviti.

U broju neplanski sagrađenih objekata na Tari, prednjače vlasnici iz Bajine Bašte, Beograda i područja Vojvodine. Van Bajine Bašte čine 48.15%, iz Bajine Bašte 49.38%, a samo 2.47% su starosedeoci koji imaju kuće van granica, a koji su počeli da grade vikendice na području parka.

Šta predložiti investitorima?

Da se strpe do usvajanja planova. Ako se taj rok produži, da zatraže objašnjenje od nadležnih u Opštini koji je razlog za to. Planovi i onako mnogo kasne. Svima æe biti mnogo lakše kada budu usvojeni. I investitorima i nama u parku. To naravno podrazumeva da planovi proðu proces usvajanja u Skupštini Opštine i da dobiju potvrdu od nadležnih institucija o proceni uticaja na životnu sredinu.