БИОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

 

МОНИТОРИНГ ПОПУЛАЦИЈЕ МРКОГ МЕДВЕДА (Ursus arctos L. 1758) НА ПОДРУЧЈУ НП ТАРА

 

НАЗИВ ПРОЈЕКТА: Мониторинг популације мрког медведа (Ursus arctos L. 1758) на подручју НП Тара

 

 

РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА: Мр Душко Ћировић, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 16, 11000 Београд, e-mail: dcirovic@bf.bio.bg.ac.yu

 

 

КОРУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА: Мр Милан Пауновић, Природњачки музеј, Његошева 16, 11000 Београд

 

 

УЧЕСНИЦИ НА ПРОЈЕКТУ: 2 стручна сарадника

 

 

НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА: Биолошки факултет Универзитета у Београду, Студентски трг 16, 11000 Београд

 

 

ИНСТИТУЦИЈЕ УЧЕСНИЦИ: Природњачки музеј, Његошева 16, 11000 Београд, НП Тара

 

 

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА: 2006-2011. година

 

 

У В О Д

 

 

Мрки медвед (Ursus arctos L.1758) је најкрупнија европска врста звери. Уједно, уз остале сроднике из своје породице, међу најкрупнијим предаторима на свету.

            Статус највеће предаторске врсте европског континента, одредио је и његову судбину. Прекомеран лов, је у већини европских земаља имао истребљивачки карактер, па су популације мрких медведа данас веома проређене. Због тога се ова врста налази на европској Црвеној листи угрожених врста. Најбројније популације су данас на просторима масива Карпата (посебно Румуније), и Динарида (најбројнији у Босни и Херцеговини). Њихова већа бројност на поменутим деловима европског ареала условљена је у првом реду присуством већих, континуираних делова оптималних станишта, активним и перманентним газдовањем. У земљама које се налазе изван ових подручја, мрког медведа нема или је његова бројност таква да је он у пуном смислу речи природна реткост. У том делу европског ареала примењују се веома стриктне и интензивне мере заштите, очувања и опоравка популација медведа, које најчешће имају дугорочан карактер.Све мере на европском нивоу прописане су Акционим планом за очување медведа, који има међународни карактер и обавезујући је за све земље Европске уније и потписнице Бернске конвенције (о очувању европске флоре и фауне). Наведени документи су обавезујући и за све државе које су у фази прикључивања Европској унији, и интегрални су део обавеза које треба испунити до приључења.

 

 

Стање популације мрког медведа у Србији

 

            На подручју Србије мрки медвед је такође веома редак члан наших екосистема. Процена бројност на територији Србије се креће у распону од 60 до 80 јединки, и заснована је на ловачким извештајима, изузетно ретким и старим научним истраживањима и подацима. Сходно малој бројности и великом историјском ареалу, мрки медвед је на подручју Србије према IUCN категоризацији сврстан у угрожене врсте, односно има статус рањиве врсте (VU) (Савић et al. 1995).

            Међутим, популација медведа на простору наше земље није равномерно распоређена. Ареал је дисјунктан – раздвојен на два дела: југозападни (Шара, јужни делови Косова и Метохије, Проклетије, југозападна и западна Србија почев од планине Таре па до планинских предела око Тутина и Новог Пазара), и југоисточни који је везан готово искључиво за Мирочко-хомољски и Кучајски масив.

            Највећа бројност медведа на подручју Србије се налази на простору НП Тара. Бројност ове популације се процењује на око 40 јединки.

 

 

Мониторинг медведа на подручју НП Тара

 

            Обзиром да је бројност медведа највећа на подручју НП Тара, ова популација има највећи значај у очувању ове код нас угрожене врсте.

            Нажалост, прецизних података о биологији, екологији, па и бројности нема, јер ова врста код нас никада није проучавана. Покретањем популационог мониторинга који би се базирао на методи телеметријског праћења имао би на национално нивоу велики значај. По први пут би се покренула озбиљна истраживања медведа код нас.

            Осим националног значаја, пројекат би имао и апликативан карактер за самог управљача (ЈП НП Тара). Наиме, телеметријским праћењем би се добиле информације првенствено величини ареала, дисперзији и миграцијама ка суседним стаништима (посебно ка Републици Српској), што би представлјало основу за прецизније одређивање бројности и густине популације медведа на подручју националног парка што је основни параметар у прављењу управљаких планова, али и неопходних мера које треба предузети у циљу заштите и очувања врсте на овом подручју.

            Применом телеметрије као софистициране методе у популационом мониторингу омогућава нам и проучавање екологије и биологије медведа на истраживаном подручју. Резултати добијени овим истраживањима дају основу за израду планова заштите и управљања популације медведа на простору НП Тара, али и шире на просторима Србије

 

 

Ц И Љ Е В И  П Р О Ј Е К Т А

 

 

            Основни циљ пројекта је успостављање популационог мониторинга мрког медведа на простору НП Тата

v    Утврђивање величине индивидуалног ареала медведа у НП Тара

v    Утврђивање величине ареала медведа у НП Тара

v    Маркирање јединки радиоодашињачима

v     Увођење појма репродукционих група као основне јединице за вредновање вијабилности популација карниворних сисара

v     Процена бројности популације медведа на подручју НП Тара

 

 

К О Р И С Н И Ц И  Р Е З У Л Т А Т А  П Р О Ј Е К Т А

 

Основни корисници резултата:

 

v   НП Тара

v   Министарство за науку и заштиту животне средине, Управа за заштиту животне средине;

v     Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства, Управа за шуме.

 

Остали корисници резултата:

v     Национални паркови;

v     Ловачке организације;

v     Завод за заштиту природе Републике Србије;

v     Заштићена природна добра;

v     Заинтересоване НИР и НИО.

 

 

Д И Н А М И К А  Р Е Л А Л И З А Ц И Ј Е

 

Реализација пројекта у периоду 2006-2011.године.

 

 

Б У Џ Е Т (на годишњем нивоу)

 

Маркирање (радиоодашиљачи)

70000

Трошкови рада и боравка на терену

120000

Бензин

50000

Амортизација опреме (10%)

30000

Трошкови презентације пројекта

45000

Непредвиђени тошкови (5%)

15000

Укупно

330000

 

АУТОРСКИ ТИМ

 

Мр Душко Ћировић – руководилац пројекта, Биолошки факултет Универзитета у Београду

Мр Милан Пауновић – коруководилац пројекта, Природњачки музеј, Београд

 

БИОГРАФИЈА РУКОВОДИОЦА ПРОЈЕКТА

 

Име: Душко Ћировић

Пол: М

Рођен: 16.02.1968, Земун, Србија, Србија и Црна Гора

Институционална адреса:

Биолошки факултет

Универзитет у Београду

Студентски трг 16, 11000 Београд

Србија и Црна Гора

Тел: (011) 637024

Факс: (011) 2638500

E-mail: dcirovic@bf.bio.bg.ac.yu

Актуелни статус:

Асистент, Катедра за екологију и географију животиња, Институт за зоологију, Биолошки факултет, Универзитет у Београду

Образовање:

1995. Дипломирани биолог, Универзитет у Београду

2000. Магистар биолошких наука (екологија животиња), Универзитет у Београду

Кретање у служби:

1996-2000. -  Асистент приправник, Универзитет у Београду

2000 -           Асистент, Универзитет у Београду

 

Прeдмети:

Човек и животна средина, Екологија и географија животиња, Примењена екологија

Чланство и активности у научним друштвима:

European Castor Society

Друштво еколога Србије

Српско биолошко друштво

German Mammalian Society

Учешће у научним пројектима:

1996-2000. Екологија, биогеографија, диверзитет и мониторинг фауне (#03E04 МНТРС)

2002.- Инвентаризација, мониторинг и вредновање компоненти фауне у интегралној заштити биодиверзитета (#1525 МНТРС)

2000. Израда студије утицаја пруге за возове великих брзина на саобраћајном коридору Ниш-Димитовград-државна граница на флору, вегетацију и фауну, са мерама заштите. Биолошки факултет – Саобраћајни институт ЦИП

2002-2003. Реинтродукција европског дабра (Castor fiber L. 1758) у Србију – студија изводљивости (МНЗЖСРС)

2004-2005. Реинтродукција европског дабра (Castor fiber L. 1758) у Србију – насељавање (МНЗЖСРС)