|
|
|
Biciklističke staze u NP Tara NP Tara i cikloturizam Planina Tara s razlogom ima dugu
tradiciju turizma i planinarstva. Kao jedna od naših najlepših i u ekološkom
smislu najočuvanijih planina već decenijama je magnet ne samo za naučnike
nego i za zaljubljenike u prirodu, a oni koji je jednom posete uvek joj se
vraćaju. Tu je divna kombinacija listopadnih i četinarskih šuma sa jesenjim
bojama koje kao da je kičica najvećeg slikara nanosila na platno prozračnog
vazduha stvarajući sliku od koje zastaje dah, tu su zimske svežine i
kristalno čisti vidici u kojima se gnezde moćni vrhovi i daleke, tajanstvene
dubine. Tu su i mirisi proleća koji struje livadama i pitomim dolinama, izazivajući
onu vrstu nemira koja nas podstiče da se krećemo i živimo punim plućima, te
meka mirnoća leta koje zri na liticama, u kanjonima i na vijugavim šumskim
stazama, poklanjajući nam nezaboravne trenutke radosti u svakom skutu Tare u
koji nas zov naših nemira odnese. Tara je uvek mirna i dostojanstvena, u
svako doba godine neodoljivo lepa i uvek dovoljno velika za svačiji korak,
maštu, potrebu za čistim vazduhom, mirom ili avanturom. Zahvaljujući svom položaju
dostupna je tačno toliko koliko je potrebno da za dolazak na bilo koju od
njene tri "prestonice" - Kaluđerske Bare, Mitrovac i Predov krst -
nije potrebno uložiti previše napora. Ali je i udaljena od velikih gradova i
saobraćajnica tačno toliko koliko je potrebno da nikad ne bude pretrpana
gostima, pretvorena u prometni korzo ili zagušena parkiranim automobilima.
Biološke i geološke zanimljivosti i rariteti te povoljna klima i blagotvorni
uticaj vadušnih struja, dopunjavaju pomenute kvalitete pa područje ove planine
može s pravom da se svrsta u prirodne vrednosti evropskog i svetskog ranga. O projektu TAROCIKL Zbog ovakvih odlika ali i zbog
veličine prostora koji obuhvata, Tara je kao stvorena i za bavljenje jednom
aktivnošću koja je u svetu odavno poznata i priznata, a poslednjih godina i
kod nas ubrzano stiče brojne nove poklonike: reč je o cikloturizmu, idealnom
kompromisu između mogućnosti za savladavanje većih rastojanja, uz istovremeno
očuvanje dubine doživljaja okoline kakvo pruža pešačenje. Kilometri asfaltnih i vrlo dobrih
makadamskih puteva na Tari omogućavaju vožnju u svako doba godine i po svakom
vremenu - bez obzira na kišu, pa čak i tokom zime ako nema velikih snežnih
padavina. Stotine šumskih staza i puteljaka obećavaju doživljaj za ljubitelje
senovite tišine, no ni oni ambiciozni ne ostaju prikraćeni: na raspolaganju
im je izazov bezbrojnih tehnički i fizički zahtevnih deonica. Kud god da se
krene nema opasnosti od monotonije - pejzaži se stalno menjaju, usponi i
nizbrdice se smenjuju sa klizanjem kroz pitome doline, fantastični vidikovci
i ushićujući prizori netaknutih predela ustupaju mesto gostoprimljivim selima
sa očuvanim starim kolibama i domaćinima uvek raspoloženim za druženje. A
uvek i svuda, grandiozna a ipak topla lepota Tare učiniće učiniće iskustvo
vožnje potpunim i ocu koji je poveo podmladak na vatreno krštenje, i
istraživaču koji žudi za divljinom, i onome koji želi da putuje na dva točka,
i takmičaru koji želi da proveri sebe i poboljša svoje mogućnosti. Imajući predstavu i (pomalo tajna)
saznanja o ovome, i do sada je izvestan broj domaćih ljubitelja formule
"priroda + 2 točka" posećivao Taru i robovao njenim čarima. No
radilo se o prilično uskom krugu posvećenika. Da bi širem krugu biciklista
otvorila tarsku riznicu punu dragulja, da bi ne samo avanturiste nego i manje
ambiciozne rekreativce podstakla da istražuju i otkrivaju, i da bi olakšala
to otkrivanje, uprava NP Tara u okviru projekta "Tarocikl" između
ostalog izdaje i ovu kartu staza koje prolaze kroz najlepše predele Nacionalnog
parka. Karta će i onima koji su u vrhunskoj kondiciji, i onima koji
preferiraju laganu i fizički nezahtevnu vožnju u krugu svoje porodice, kao i
onima koji po svojim mogućnostima i afinitetima spadaju negde između - dakle
svima koji osete potrebu da se predaju strasti tarociklizma – pomoći da
upoznaju najbolje od Tare, da uživaju i dugo po dobru pamte boravak na njoj. Ostvarivanjem projekta
"Tarocikl", NP Tara postaje prvi domaći nacionalni park sa
definisanim i obeleženim biciklističkim stazama. Po prvi put kod nas jedna
planina na ovaj način iskazuje gostoprimstvo našim i stranim biciklistima,
pozivajući ih da je posete i budu posebno dragi gosti jer spadaju u uski krug
onih koji svojim bivanjem u prirodi, prirodu najmanje remete. Želimo Vam prijatno goredoliranje
po Tari! Sistem
označavanja težine staza a) Težina staze u fizičkom smislu: 1 (najlakše) do 10
(najteže) b) Težina
staze u tehničkom smislu:
1.
normalna 2.
povišena 3.
zahtevna 4.
ekstremna
1.
elementarna 2.
solidna 3.
dobra 4.
vrlo dobra 5.
izuzetna
Polazne i završne tačke staza:
- dužina: 15km Ravan početni deo prelazi u blagi uspon a zatim se
nastavlja jačim usponom koji traje praktično sve do cilja. Saobraćaj na putu
je umeren i ne predstavlja smetnju za vožnju bicikla, ali je potrebna pažnja
i elementarno iskustvo u vožnji javnim saobraćajnicama. Uspon do Kaluđerskih
Bara mogu da izvedu i biciklisti skromnijih fizičkih mogućnosti ukoliko
ostave dovoljno vremena za više usputnih predaha, a nagrada će biti osećaj
dostignuća zbog savladavanja znatne visinske razlike i stizanja na Taru sa
titulom - tarocikliste. Vožnja u suprotnom smeru je veoma laka jer se put
spušta sve do centra Bajine Bašte, pa je ovo veoma lep način da se završi
boravak na Tari. Staza K4a: Kaluđerske Bare
- Kremna - Mokra Gora (kroz
tunel) - dužina: 21km Staza K4b: Kaluđerske Bare
- Kremna - Mokra Gora (preko
Šargana) - dužina: 24km Staze M4a i M4b su veoma privlačne zbog lepote predela
kroz koje prolaze, zbog lepih vidika i stalnih promena pejzaža. Tehnički nisu
zahtevne, dok fizički napor zavisi od smera vožnje: preporučeni smer je kao
što je ovde naznačeno, a za vožnju ka Kaluđerskim Barama potrebno je više
snage, zbog većeg uspona koji u tom slučaju treba savladati. Stoga je vožnja
do Mokre Gore lep način da se na kraju boravka ode sa Tare. Ako se odlučimo i
za povratak, imamo dve mogućnosti: uz dobru kondiciju čitava tura Kal. Bare -
Mokra Gora - Kal. Bare može se bez većih problema izvesti kao jednodnevna
(posebno tokom proleća ili leta, kada su dani duži). A ako je kondicija
problem, povratak se može izvesti sledećeg dana, posle noćenja u Mokroj Gori
koja i inače predstavlja mesto vredno barem jednodnevnog boravka. Asfalt na putu je vrlo dobar a saobraćaj umeren. Upozorenje: teža ali i mnogo lepša
varijanta je prelazak preko Šargana obilaznim putem (M4.b). U slučaju
prolaska kroz Šarganski tunel, dugačak oko 1km (M4.a), treba obratiti pažnju
na bezbednost. Osvetljenje napred i signalna lampica pozadi su obavezni. Staza K5: Kaluđerske Bare - Kremna - Šljivovica -
Zlatibor (Partizanske
Vode) - dužina: 36km - dužina: 4km Staza K7: Kaluđerske Bare -
etno selo - hotel "Beli bor" - Kaluđerske Bare - dužina: 5km Lagana staza koja može da
posluži u iste svrhe i istoj kategoriji tarociklista kao i staza K6. Za
razliku od te staze, na ovoj se može oprobati i u tehnički nezahtevnoj vožnji
van asfalta, na delu koji od hotela "Beli bor" kroz livade vodi ka
centru Kaluđerskih Bara. Dužina staze nije velika ali zadovoljstvo koje pruža
jeste, čak i za one kojima kondicija dozvoljava i daleko ambicioznije
poduhvate. Osim kotrljanja, predlažu se sledeće aktivnosti: razmišljanje ili
prijateljsko ćaskanje, učestvovanje u prolećnom jutru ili letnjem sutonu,
upijanje dragocenog jesenjeg sunca. Saobraćaj na asfaltnom delu je slabog
intenziteta. Relativno laka staza na kojoj se veći deo prelazi
po makadamu vrlo dobrog ili dobrog kvaliteta. Samo na par kratkih uzbrdica
podloga je slabije uvaljana, tako da će poneko od tarociklista na tim mestima
morati da siđe sa bicikla. Predeli su do manastira pitomi i otvoreni, a potom
se ulazi u četinarsko-listopadnu šumu. Staza K9: Kaluđerske Bare -
Račanska Šljivovica - Mitrovac - dužina: 18,5km Staza srednje težine koja nas vodi preko takozvane
Ravne Tare, asfaltom dobrog ili nešto lošijeg kvaliteta, sa slabim
saobraćajem. Iako kilometraža nije velika, goredoliranje (stalna i ničim
izazvana smena uzbrdica i nizbrdica jačeg intenziteta) će isterati znoj na
čelo i učiniti da nam se noge ponekad "zabrinu". Ipak je sve još
uvek u granicama koje i tarociklisti sa slabijom kondicijom mogu da podnesu,
pod uslovom da ostave dovoljno vremena za odmaranje kad god se za to ukaže
potreba. Put kojim vozimo skoro čitavom dužinom vodi kroz gustu šumu
(zajednica jele, bukve i smrče karakteristična za Taru) pa je pogodan za
vožnju po letnjoj vrućini. Staza
M1: Mitrovac - Sekulići - Zborište - Kaluđerske Bare - dužina: 22km Ova staza spada u teže zbog znatnog uspona ali još
više zbog podloge koja je, osim kratkog komada asfalta i vrlo dobrog makadama
do Miloševca, naporna za vožnju jer je čine ili zemljana staza sa dosta
kamenja (od Miloševca do izlaska na stari put Mitrovac - Kal. Bare) ili jedna
vrsta kaldrme (stari put Mitrovac - Kal. Bare). No zato nudi i izuzetno mnogo
lepote koja zbog zabačenosti predela i relativne težine pristupa ostaje
skrivena za veliku većinu posetilaca Tare. Pojedina mesta i deonice na stazi
M1 spadaju u najlepše što se na ovoj planini može videti. Tokom prvih 10km od Mitrovca do Miloševca
(1400mnv) trasa nije preterano teška, predeli su fantastični a makadam vrlo
dobar. Deonica sa kaldrmom na starom putu je podnošljva. Zbog zabačenosti
nekih deonica preporučuje se vožnja u društvu a nošenje mape, potrebnog
alata, rezervne gume i svetiljke se podrazumeva. Staza
M2: Mitrovac - Sekulići - Zborište - Mokra Gora - dužina: 27km Atraktivna staza, sa deonicama koje spadaju u
najlepše što se na Tari i u njenoj okolini može videti. Vrlo lep način da se
završi boravak na ovoj planini, ali ni povratak iz Mokre Gore na Taru u istom
danu neće predstavljati problem za tarocikliste u dobroj kondiciji. Za one
koji su manje sigurni u svoje snage, kao i za one koji imaju dovoljno
vremena, preporuka je da pre povratka prenoće u Mokroj Gori - po onome što
nudi, to mesto svakako zaslužuje da se u njemu provede bar jedan dan.
Najmanje ambiciozni uvek mogu da krenu ovom stazom onoliko daleko koliko im
odgovara, i da se potom vrate u Mitrovac (ako je moguće, treba se popeti bar
do Sekulića i potom zaći u Ljuto polje: neuporedivi osećaj koji pružaju
pejzaži na tom delu učiniće da svaki napor izgleda beznačajan). Makadamska
deonica je na čitavoj dužini vrlo dobrog kvaliteta, a saobraćaj na asfaltnom
putu Kremna - Mokra Gora umeren. |
|
|
|
Staza M3: Mitrovac - Perućac - Bajina Bašta - dužina: 26km Još jedan lep način da se ode sa Tare, ali i da se
na nju dođe. Izuzetni vidici, izazov retko atraktivnog uspona ili neodoljiva
lepota dugog spusta, šarm Perućca i čitave deonice pored Drine, slab ili
umeren saobraćaj - to su više nego dovoljni razlozi da se ova staza ne
propusti barem pri odlasku sa Mitrovca, premda zaslužuje da bude viđena u oba
smera. U smeru ka Bajinoj Bašti to je poduhvat u koji se može upustiti i
rekreativac skromne kondicije, a za smer ka Mitrovcu treba imati znatno više
snage - mada ne toliko koliko bi se moglo pomisliti kad se iz Perućca
posmatraju zastrašujuće serpentine, visoko iznad glave. Asfalt na putu je
vrlo dobar ili dobar. Staza M4: Mitrovac - Osluša
- Sokolina - manastir Rača - Bajina Bašta - dužina: 25km Staza
M4.b: Manastir Rača - Lađevac - manastir Rača - dužina: 3km u jednom
smeru, ukupno 6km Težak ali i lep uspon uzanim i pustim asfaltnim
putem kroz šumu. Osim izazova samog uspona i uživanja u spustu pri povratku,
osnovni razlog za ulaganje napora na ovoj stazi je atraktivni izvor Lađevac
koji se nalazi na početku najdubljeg i najdivljijeg dela kanjona Rače. Staza M5: Mitrovac -
Čemerišta - Kremići - Rastište - Aluga - Banjska stena - Mitrovac - dužina: 30km Staza M5 je izuzetno atraktivna zbog lepote
predela kroz koje prolazi i zbog stalnih promena pejzaža, ali zahteva vrlo
dobru fizičku kondiciju. Spust od Čemerišta do Kremića je izazov za one koji
vole tehničku vožnju i isterivanje maksimuma iz svog dvotočkaša, dok oni koji
vole mirniju vožnju ovde mogu da hodaju pored bicikla. Preporučeni smer
vožnje je kao što je ovde naznačeno, jer se tako najteži deo Čemerišta –
Kremići, koji se odlikuje napornom i neugodnom podlogom, prolazi idući
nizbrdo. (Ovo je i razlog za različitu težine staze zavisno od smera kojim se
ide.) Tarociklisti sa skromnijom kondicijom mogu lako doći do Čemerišta a
potom se istim putem vratiti nazad - i na toj deonici ima više nego dovoljno
mogućnosti za uživanje. Makadamski delovi su vrlo dobrog ili solidnog
kvaliteta, asfaltni deo je vrlo dobrog kvaliteta. Zbog zabačenosti pojedinih
deonica preporučuje se vožnja u društvu a nošenje mape, potrebnog alata,
rezervne gume i svetiljke se podrazumeva. |
|
|
|
- dužina: 32km Izuzetno lepa i prilično naporna staza. Na njoj
stalno goredoliramo, od jezerskih voda do vrhova brda, i obratno. A krećemo
se i između ushićenja i ostajanja bez daha - nekad zbog divnih pejzaža i
vidika, a nekad zato što treba zapeti na uzbrdicama. Za vožnju je potrebna dobra
kondicija, ali ako postoji staza na Tari zarad koje bi trebalo da se potrude
i tarociklisti koji su manje spremni u fizičkom smislu, onda je to ova - za
uloženi trud uzvratiće nam nečim od onog najboljeg što Tara može da ponudi. A
ako je kondicija zaista problem, dan će nam učiniti
nezaboravnim već i odlazak do brane Zaovinskog jezera, te povratak do
Mitrovca istim putem. Asfalt je vrlo dobrog kvaliteta osim na par kilometara
posle kasarne (zakrpe). Saobraćaj na čitavoj stazi je vrlo slab ili ga praktično
i nema. Smer vožnje nije posebno bitan - ipak, ako se ide u ovde naznačenom
smeru, kratka makadamska deonica se savladava vozeći nizbrdo. - dužina: 28km Staza M8: Mitrovac - Lazića brana (jezero Zaovine) -
Donje Karaklije - Batura - Mrka Kosa - Predov Krst - dužina: 30km Slična M7, ova staza će nas ipak nešto duže voditi oko jezera pre nego što nas uvede u šumski lavirint ka Predovom krstu. Potreban je nešto veći napor nego na M7, ali je i dinamika veća: okolina se više menja, i uvek je vrlo privlačna. Usamljenost kilometara iza Karaklija, utihnulih u dubokoj senci šume, doprineće da vožnju ovuda pamtimo i po onome o čemu smo razmišljali ploveći kroz dragoceni mir oko nas. Na asfaltnoj deonici do skretanja za Karaklije
saobraćaj je vrlo slab, a na makadamskoj praktično nepostojeći. Makadamski
deo je solidnog ili vrlo dobrog kvaliteta. Zbog zabačenosti deonice od
Karaklija do Predovog Krsta preporučuje se vožnja u društvu, a nošenje mape,
potrebnog alata, rezervne gume i svetiljke se podrazumeva. Staza P1: Predov krst – Veliki
Stolac - Predov Krst - dužina: oko 10km u
jednom pravcu, ukupno 19,5km Do podnožja Stoca ovo je trasa za šumske
avanturiste u dobroj kondiciji. Posle toga postaje izazov za ekstremne
tarocikliste, jer je uspon do vrha po strmoj šumskoj (planinarskoj) stazi
izuzetno teško izvesti na dva točka. Ipak, nema razloga da oni koji nisu
spremni za ovakvo iskušenje odustanu od izlaska na vrh: bicikli se mogu
ostaviti na početku najtežeg dela staze, i dalje se onda može pešice. Veliki
Stolac zaslužuje vreme i trud, ne samo zato što je sa svojih 1675m nadmorske
visine najviši vrh područja koje obuhvataju Tara i Zvezda, već i zbog lepote
puta do njega te zbog izvrsnih vidika koji se odozgo pružaju. Makadamska deonica je vrlo dobrog kvaliteta. Zbog
zabačenosti predela koji se prolazi preporučuje se vožnja u društvu a nošenje
mape, potrebnog alata, rezervne gume i svetiljke se podrazumeva. Napomena: tokom
izleta na Stolac prelazi se granica sa Bosnom, odnosno sa Republikom Srpskom.
- dužina: 12,5km Staza P2 je prilika da i se tarociklisti sa umerenom
kondicijom i iskustvom oprobaju u vožnji po šumskim divljinama na Tari.
Makadamska podloga je vrlo dobrog ili solidnog kvaliteta. Zbog zabačenosti
predela koji se prolazi preporučuje se vožnja u društvu a nošenje mape,
potrebnog alata, rezervne gume i svetiljke se podrazumeva. Staza P3: Predov krst - Jokića
vrelo - dužina: 3km u jednom
pravcu, ukupno 6km Prilika da tarociklisti sa slabijom kondicijom na
najlepši način porade na njenom poboljšanju - uživajući tokom vožnje kroz
gustu i duboku šumu. Makadamski deo je dobrog kvaliteta, dok je kratka staza
kojom se spušta do vrela strma, kamenita i nepogodna za vožnju - stoga je
bolje ostaviti bicikle negde na njenom početku i spustiti se pešice. U smeru
ka vrelu ukupan uspon je oko 90m, a pri povratku treba da savladati ukupan
uspon od oko 220m. Zbog zabačenosti predela koji se prolazi preporučuje se
vožnja u društvu a nošenje potrebnog alata, rezervne gume i svetiljke se
podrazumeva. Staza P4: Predov krst - Omarska
vrela - Galinska reka - Predov Krst - dužina: 5,5km Kružna staza P4 nam otvara predeo jugozapadno od
Predovog krsta. To je usnula oblast malih dolina i jarko zelenih livada iz
kojih rastu kameniti brod Galnika i moćna senka Velikog Stolca, a slutnja
tajanstvene dubine kanjona Brusnice kao da okončava i ukida svet na jugu. Makadamska deonica je solidnog kvaliteta.Na stazi
je, posebno zbog poslednjeg kilometra tokom koga se prolazi dosta šumskih
taskrsnica, dobro imati uz sebe mapu i kompas (ili GPS uređaj), a alat,
rezervna guma i svetiljka se podrazumevaju. Vožnja u smeru suprotnom od ovde
navedenog je za nijansu lakša jer se tako oštri, pretežno zemljani uspon od
Brusničkog potoka do Predovog krsta prolazi idući nizbrdo. Staza P5: - dužina: 14km Staza će tarocikliste sa vrlo dobrom kondicijom
odvesti u predele zapadne Tare, na turu oko Galnika i upoznavanje sa
najudaljenijim selima na ovoj planini. Jedna je od najtežih, ali zauzvrat
nudi i mnogo usputne lepote u kojoj se može uživati bez obzira na znoj.
Pučina po kojoj ćemo ploviti pružiće nam osećaj pune slobode, i napuniti i
pluća i srce svežinom. Ni tarociklisti sa slabijom kondicijom neće zažaliti
ako krenu put Jagoštice onoliko daleko koliko im to bude odgovaralo, a zatim
se vrate natrag. Makadam je do Jagoštice vrlo dobrog kvaliteta a
potom lošiji. Zbog zabačenosti deonice od Matića do Predovog Krsta
preporučuje se vožnja u društvu, a nošenje mape, kompasa (ili GPS uređaja),
alata za bicikl, rezervne gume i svetiljke se podrazumeva. Staza P7: Predov krst - Bilješke
stene - Drlije - Predov Krst
Staza
P8: Bajina Bašta - Perućac - Predov Krst - dužina: 30km Ako ovuda odlazimo sa Tare možemo da uživamo u
jednoj od najlepših nizbrdica u našoj zemlji. Ali i dolazak na Taru ovim
putem je izuzetno iskustvo: i pored napora koji treba uložiti, čarobna
listopadna i četinarska šuma kroz koju se penjemo (jedan od vrhunskih
"koktela" na ovoj planini) te predeli kroz koje put divno vijuga,
višestruko će nadoknaditi svaku kap znoja. Jer - i uzbrdica ka Predovom krstu
je takođe jedna od najlepših u našoj zemlji. Ne treba zaboraviti ni deonicu
pored Drine, dostojnu ostatka puta. Asfalt je svuda vrlo dobar, saobraćaj
umeren ili vrlo slab. Vožnja u smeru ka Bajinoj Bašti
je je poduhvat u koji se može upustiti i tarociklista sa osnovnom kondicijom,
a za smer ka Predovom krstu treba imati znatno više snage. Uspon do tamo ipak
mogu da izvedu i entuzijasti skromnijih fizičkih mogućnosti, ukoliko ostave
dovoljno vremena za više usputnih predaha. |
