Археолошка истраживања на локалитету Лађевац-Ланиште-Скит Св. Ђорђа код Бајине Баште

Археолошка истраживања локалитета Лађевац-Ланиште-Скит Св. Ђорђа, смештеног у клисури реке Раче и на око два километра узводно од истоименог манастира, трајала су од 15.06.2006. до 08.07.2006. године. Стручну екипу су сачињавали др Ђорђе Јанковић, руководилац истраживања, мр Перо Праштало, руководилац теренских радова, Неда Димовска, археолог-антрополог и Сања Црнобрња, студент-апсолвент археологије. Поред стручне екипе, на терену је било стално присутно и пет до шест физичких радника.

Током наведеног периода истражена је у потпуности унутрашњост објекта, у народу познатог као «Скит Св. Ђорђа», његова западна спољна страна, као и дeо око југоисточног угла. Поред Скита, истражена су и два гроба и једна половина мањег објекта у његовој близини. Недалеко од Скита утврђено је постојање испоснице, а на оближњем брду су констатовани остаци утврђења и том приликом је извршено и његово пробно сондирање.

Ископавања Скита открила су правоугаони објекат димензије 15 Х 8,2 м. који се састоји од укупно пет просторија. Просторија означена редним бројем један налази се на јужној страни објекта (дим. 4,80 Х 3,80 м). Њен правилан правоугаони облик ремети сужење на источној страни. Та просторија је поплочана опеком формата 0,20 Х 0,23 м. Важно је истаћи да је њена унутрашњост већ била ископана, нестручно, од стране мештана током деведесетих година. На ову просторију, са њене северне стране, надовезује се просторија број три (дим. 4,80 Х 3,50 м.) а даље, такође у правцу севера, просторија број четири (дим. 5,20 Х 2,10 м.). У просторији три, односно у североисточном углу, откривено је ложиште, а остаци саме каљеве пећи повезане кроз зид са ложиштем, у просторији број четири, тачније у њеном југоисточном углу. Дуж западне стране просторија један и три, налази се издужени правоугаони простор (просторија два, дим. 7,50 Х 1,30 м.), који заправо представља приступни дио (ходник) тим просторијама. На његовој северозападној страни констатован је и улаз у сам објекат. На жалост и овај простор је био девастиран поменутим нестручним ископавањима. Просторија пет, откривена у северозападном дијелу објекта (дим. 4,90 Х 3,90 м.) представља заправо подрумски простор, чији је ниво пода око 1,70 м. нижи од нивоа пода у осталим просторијама.

Зидови објекта, односно њихово лице је грађено од притесаног камена између којих се налази трпанац (ломљени камен), уз употребу кречног малтера као везива.

Ископавања по просторијама вршена су тако да су омогућавала увид у њихову вертикалну и хоризонталну стратиграфију. Констатована су укупно два културна слоја, означена са А и Б, као и стерилни слој (здравица). Слој А је представљала тамно мрка земља помешана са остацима грађевинског материјала (крупнији, ситнији камен, ретки комади сиге и уситњени малтер). У овом слоју је био веома оскудан покретни археолошким материјалом, као што је грнчарија и др. Слој Б, који се формирао изнад пода објекта, био је састављен од жућкасте, глиновитије земље помешане са каменом, бројнијим комадима сиге и уситњеним малтером. У овом слоју је пронађен готово сав покретни материјал (грнчарија, животињске кости, клинови, кламфе, коштане оплате и др.). Осим просторије један која је поплочана опеком, под у осталим деловима објекта представљао је набој од црвенкасте пречишћене глине. Испод пода се налазио стерилни слој састављен од жутоцрвене земље помешане са шљунком. У сондама отвореним уз спољне зидове објекта констатован је само слој А изнад здравице, сличног састава као у његовој унутрашњости. Одређени откривени материјал, као што су комади сиге, односно њихов облик, указује да је постојао свод и допрозорници од тог материјала. Слој Б унутар објекта, односно његов састав, могао би да укаже да је горњи построј зидова био саграђен од ћерпича (непечена опека), који се распао након рушења. Са друге стране, испусти зидова и камени постамент за дрвени стуб, откривени на северној страни објекта, јасно указују на постојање трема са те стране.

Поред објекта, истражена су и два гроба, непосредно уз објекат, односно уз његов југозападни дио. Гробови представљају само дио некрополе која се простире источно, јужно и западно од објекта. Као и већина гробова са те некропола и два истражена су имала правоугаону надгробну конструкцију димензије 2,00 Х 1,00 м. односно 2,20 Х 1,00 м. састављену од наслаганог притесаног камена. Скелети су били оријентисани по правцу запад-исток, уз одступања ка југу, односно северу. У гробу један су пронађене копче, а у гробу два прстен и остаци појаса од тканине.

На око 60 м. западно од Скита, идући низ падину, уочено је постојање неколико мањих објеката. Један од њих, односно његова северна половина је и истражена. Саграђен је од притесаног камена без везива (сухозид), дим. 7,20 Х 4,30 м. Источна половина објекта се налази на стени и самим тим је издигнута око 1,70 м. у односу на западну. Констатована су укупно два културна слоја формирана у унутрашњости, слој А и Б. Слој А, у коме није било покретних налаза, представљала је тамно мрка земља помешана са крупнијим и ситнијим каменом. Слој Б, који се формирао изнад пода објекта, био је састављен од жућкасте, глиновитије земље помешане са каменом, а у њему је откривено неколико клинова и уломака грнчарије. Под је представљо набој од црвене, пречишћене глине, испод ког је установљена здравица у виду жутоцрвене земље помешане са шљунком.

Локалитет «Градина» смештен је на самом врху брда које доминира клисуром Раче и околином. На њему су пронађени остаци мањег утврђења, неправилне основе, прилагођене терену. Током ове компање, отворена је пробна сонда (дим. 2,50 Х 2,00 м.) унутар утврђења, која је показала да се на тој површини, формирао само један, плитак културни слој, састављен од земље тамномрке боје, ситнијег камена и једва видљиве примесе уситњеног малтера. Пронађено је само неколико клинова и уломака грнчарије.

Испосница, односно поткапина у којој је лоцирана, налази се на тешко приступачној литици, удаљеној неколико стотина метара југозападно од Скита. Висина улаза, у поткапину износи око три метра, ширина варира од два до три, а дубина је око шест метара. Удаљенија половина поткапине од улаза, издигнута је око два метра у односу на ближу. На самом улазу су констатовани остаци зида, као и на почетку издигнутог дела поткапине. Зидови су грађени од притесаног камена, повезиваног кречним малтером. Оба зида су озбиљно оштећена од стране «копача злата».

Приказани резултати ове археолошке кампање дозвољавају и изношење прелиминарних закључака и даљих смерница у истраживању. Археолошка истраживања објекта познатог под именом «Скит Св. Ђорђа», показала су да примарна функција тог објекта није била сакрална, већ утилитарна, у овом случају приказани подаци најприје указују на стамбени карактер објекта. Детаљнија анализа пружиће засигурно прецизнија тумачења која ће вјероватно детерминисати грађевину као двор, довести у везу са монаштвом (конак, место гдје је радила преписивачка школа), или сл. Детаљне анализе пронађеног покретног археолошког материјала, такође ће да прецизније укажу на њихово датовање, али, за сада, тешко је очекивати налазе старије од XVI-XVII стољећа. Оно што би указивало на постојање старијег објекта јесу свакако сполије (у овом случају правилни тесаници), констатоване у зидовима Скита, као и делови мермерне оплате који потичу из просторије три. Некропола настала око Скита, односно његове северне, источне и западне стране, развијала се у два правца: од Скита ка истоку и ка западу. Са северне стране некропола је омеђена путем, удаљеним око 15 метара од објекта. Периферне дијелове са источне и западне стране чине најмлађи гробови, настали педесетих и шездесетих година прошлог стољећа. Најстарије језгро некрополе, непосредно око Скита, млађе је од те грађевине, имајући у виду да је за изградњу надгробних обиљежја управо кориштен камен који потиче са тог објекта. Мањи објекат је, за сада, тешко са сигурношћу довести у директну везу са Скитом, монашким или световним животом. У сваком случају, облик и начин градње подсјећају на планински (динарски) тип куће, са подзидом и подрумским простором испод. Иако нема недвосмислених података, објекат откривен у поткапини је највјероватније испосница, имајући у виду близину манастира Рача, народна предања и сл.

Судећи на основу малобројног пронађеног материјала, утврђење на локалитету «Градина» могло би се определити у средњовековни период. Даљна истраживања сигурно ће са већом сигурношћу и прецизношћу да хронолошки и на друге начине детерминише наведено утврђење, али и да баце више светла на друга отворена питања везана за функцију мањих објеката, постојање старијег објекта и сл.