Danas, 16.04.2006 je bila pauza u čišćenju jezera Perućac. Vodostaj na jezeru je još uvek visok. Prelivi nisu radili ali je ipak najveća koncentracija otpada bila kod krune brane. Iako je vreme bilo promenljivo, povremeno sa kišom i vetrom, iskoristili smo ovaj neradni dan da se prođe kroz deo kanjona koji se nalazi u granicama Srbije, sve do Brusničkog potoka. Cilj prolaska je da se pokuša sagledati koja se količina otpada nalazi u tih 25 km.

Krenuvši od informativnog punkta kod prvog tunela oko 10 časova, prolazili smo kroz delove koji su imali više ili manje plutajućeg otpada, ali se od Klotijevca stanje značajno popravilo. U rasponu od 7 do 25 km nije se moglo primetiti puno otpada. S vremena na vreme, tu i tamo, plastika se pomanjala po površini jezera. Što se dublje ulazilo u kanjon sve je bilo čistije. U zadnjih 5 km, do Brusničkog potoka, jezero je bilo skoro potpuno bez otpada. Nismo mogli dalje, pre svega zbog vremena, pošto je kiša padala, pa smo okrenuli nazad.

U Dolovima, pored šumske kuće, napravili smo kratku pauzu. Za razliku od površine jezera koja nije bila za primer, u Dolovima je bilo potpuno dugačije. Probuđena priroda je prosto mamila na slikanje.

U Džanićima još jedna pauza. Kafa je bila sasvim ok. Tu su nas dočekala deca radnika NP Tara, a i neprekidna kiša.

Posle više od 2 sata vratili smo se na punkt. Za samo dva sata otpad koji je bio skoncentrisan na brani, usled vetra koji je duvao prema kanjonu, potpuno se razbio. Slika nije bila baš prijatna čak i za nas koji znamo šta se radi i kako se borimo da veće količine izvučemo na obalu.

Prema procenama inž. Raška Đurića, koji radi projekat rešenja uklanjanja otpada sa jezera Perućac, količina koju smo videli danas ne bi trebalo da bude veća od 7.000 m3. Ta cifra ohrabruje, pošto se često baratalo sa raznim procenama od 20.000 m3 pa do neverovatnih 100.000 m3.

U jučerašnjem danu izvučeno je preko 300 m3, največim delom plastike.