“BRUSNIČKA STAZA”

Nacionalni park Tara je pripremio jednu novu turističku atrakciju za planinare i avanturiste , spust kroz Kanjon reke Brusnice .Ova tura je predviđjena za hrabrije posetioce i organizuje se po dogovoru i kad vodostaj to dozvoljava.

U vremenu koje nam donosu svakodnevni stres i brige, vraćanje prirodi je jedini pravi izbor za zdrav zivot.Za sve koji žele da obnove svoju energiju i vrate osećaj olakšanja i zadovoljstva ova tura je prava prilika .Spust traje oko 6 sati, zavisno od vremenskih prilika i kondicije učesnika ekspedicije.Mesto početka spusta je lokalitet Omar na 800 m.n.v gde nastaje Brusnica spajenjem Omarskih i Galinskih vrela. Do Omara se stize kolima makadamsikim putem, 4 km udaljenim od Predovog Krsta.

Spuštanje niz klizave stene ,virovi kroz koje se mora plivati, pešačenje …..sve ovo zahteva odgovarajuću opremu: gumirana odela, čizme, konopce za spuštanje niz stene, serum protiv ujeda zmija,….Zvuči pomalo opasno i zastrašujuće ali ko voli uzbuđenja u stilu Indijana Džons sigurno ga već obuzima osećaj povišenog adrenalina.

U septemru je jedna naša ekipa prošla ovaj divlji i pre svega prelep i neteknut deo prirode Nacionalnog parka. Pokušajte da doživite ovu avanturu kroz slike koje su zabeležene tom prilikom :

O REZERVATU “ BRUSNICA”

Brusnica pripada slivu reke Drine,a njen kanjon dug 4,5 km spada u zastićena područja Nacionalnog parka.

“Kanjon Brusnice” spada u jedan od 10 rezervata u Nacionalnom parku Tara.

Rezervat se nalazi u zapadnom delu parka. Obuhvata slivno područje brusničkog potoka i predstavlja stanište Pančićeve omorike i velikog broja životinjskih vrsta pre svega medveda i divokoze. Ima izraziti kanjonski karakter sa strmim , gotovo vertikalnim stranama. Ekspozicija je severoistočna , a ukupna površina rezervata iznosi 420,25 ha.

Brusnica je odavno interesantna za naučnike raznih profila

( botaničare, šumare ,ekologa…). Leva obala doline Brusničkog potoka na nadmorskoj visini od 800 do 950 m ranije je bila obrasla čistom sastojinom Pančićeve omorike koja je u potpunosti izgorela u velikom šumskom požaru 1946.godine. Na ovom mestu ostalo je požarišste na velikoj strmoj krečnjačkoj padini skoro lišenoj zemljišta. Medjutim ,u veoma kratkom vremenskom periodu došlo je do spontane obnove sastojine Pančićeve omorike koja sada dominira na ovom stanistu. Mogućnost praćenja promena šumske zajednice sa omorikom kao i sposobnost obnavljanja Pačićeve omorike daju izuzetan značaj ovom rezervatu.

Požar je zahvatio i impozantnu sastojinu crnog bora na liticama kanjona. Iako stara šuma crnog bora ( 200 godina ) uspela je da “ preživi “požar. Lepa, razvijena i prava stabla

sa tanjirastim krošnjama i danas su ukras kanjona.

Od životinjskih vrsta u rezervatu su prisutni : medved, divokoza, divlja mačka, kuna zlatica, zmija šarka, poskok, šumska zaba, šareni daždevnjak…

Pripremila Mirjana Petković-Mijanović